Blog o svemu i svacemu

Ja sam visibaba koja zimi nema s kime,

bez ukrasa mojih,nemam se okititi cime.

Cuvari mene samog,prijatelji moji su nestali,

uspomene sam izgubio,nasi odnosi prestali.

Ja sam visibaba kojoj u jesen krevet postaje vlazan,

usamljen i bedan,za ljude postao nevazan.

Drveca se tresu,nebo pada od moje buke.

Pogledajte! Pogledajte moje muke!

Ja sam visibaba koja u prolece zrake Sunca trazi,

ono mi kaze doci cu,ali ja znam to su lazi.

Neka me neko otkine,neka me poseti necija noga,

ja ovako dugo,dugo,ne mogu bez ikoga.

Ja sam visibaba koja leto docekati nece,

moj duh klone i na drugi svet krece.

Moji krici,vapaji ne cuju se vise tako glasno

Bedan moj zivot zavrsio se previse kasno.

Gledam u spustenu roletnu.

Gledam i razmisljam koji je razlog,

 sta ona to krije?

Mozda je neko mazi,

mozda je neko ljubi?

Mnogo takvih pitanja postavljam,

a nemam razlog zasto bih.

Nikad me nije videla,

i bolje sto nije,

i bolje da ne vidi uzasnu stranu coveka.

Grozotu,izopacenost,hladnocu.

Ne! Ne zelim to!

Ne zelim da oseti jad i bedu pored mene.

Ne zelim da unistim njen idealni svet,

ali  samo to i mogu da joj ucinim.

Sutra je novi dan.

Drugi ljudi,druga lica pored mene.

A ja sedim,

sedim i gledam u spustenu roletnu.